Для установки нажмите кнопочку Установить расширение. И это всё.

Исходный код расширения WIKI 2 регулярно проверяется специалистами Mozilla Foundation, Google и Apple. Вы также можете это сделать в любой момент.

4,5
Келли Слэйтон
Мои поздравления с отличным проектом... что за великолепная идея!
Александр Григорьевский
Я использую WIKI 2 каждый день
и почти забыл как выглядит оригинальная Википедия.
Статистика
На русском, статей
Улучшено за 24 ч.
Добавлено за 24 ч.
Альтернативы
Недавние
Show all languages
Что мы делаем. Каждая страница проходит через несколько сотен совершенствующих техник. Совершенно та же Википедия. Только лучше.
.
Лео
Ньютон
Яркие
Мягкие

Из Википедии — свободной энциклопедии

Бранко Тошович
серб. Branko Tošović
Дата рождения 10 апреля 1949(1949-04-10) (75 лет)
Место рождения
Страна
Род деятельности лингвист, филолог, славист
Место работы
Альма-матер
Учёная степень доктор филологических наук
Логотип Викисклада Медиафайлы на Викискладе

Бранко Тошович (серб. Branko Tošović) — сербский и австрийский филолог и лингвист, доктор филологических наук, профессор-эмеритус.

Жизнь

Родился 10 апреля 1949 года в Калиновике. Учился в Сараевском университете, где защитил кандидатскую (1979) и докторскую диссертации (1982).

Преподавательская деятельность

Три года работал в Гимназии имени Огнена Прицы (теперь Вторая гимназия) (1973—1977)[2], а пятнадцать провел на философском факультете Сараевского университета[3].

В МГУ преподавал сербохорватский язык (1985—1988, 1992—1993). Один учебный год (1992/1993) был ведущим научным сотрудником Института языкознания РАН и старшим научным сотрудником Института русского языка им. А. С. Пушкина.

С 1996 по 2016 годы — ординарный профессор в Институте славистики Университета в Граце[4]. С 2016 года — эмеритус[5].

Лекции, выступления на конференциях, доклады

Работал два с половиной года гостевым профессором в Университете в Мангейме (Германия)[6] (1993—1995), два года на философском факультете в Задаре (Хорватия)[7] и три года на философском факультет в Загребе (Хорватия)[8], где в качестве первого гостевого профессора начал преподавать сербский язык [9] (2001—2004). Один семестр читал лекции в Университете в Лейпциге (Германия)[10] (1995).

Работал гостевым профессором (до семи дней) в ряде европейских университетов: в Тарту (Эстония, 1989), Познани (Польша, 1997), Лёвене (Бельгия, 1998), Братиславе (Словакия, 1999), Любляне (Словения, 1999), Варшаве (Польша, 2000), Великом Тырнове (Болгария, 2002), Нови-Саде (Сербия, 2005), Мостаре (Босния и Герцеговина, 2007), Катовицах (Польша, 2008), Москве (Россия, 2008), Инсбруке (Австрия, 2008), Скопье (Македония, 2008), Пуле (Хорватия, 2009), Мариборе (Словения, 1999), Травнике(Босния и Герцеговина, 2009), Санкт-Петербурге (Россия, 2011), Вишеграде (Босния и Герцеговина, 2012), Любляне (Словения, 2012), Бихаче (Босния и Герцеговина, 2013), Минске (Белоруссия, 2013), Загребе (Хорватия, 2014), Красноярске (Россия, 2014), Вршаце (Сербия, 2014), Москве (Россия, 2014), Москве (Россия, 2015), Скопье (Македония, 2016), Москве (Россия, 2017), Бухаресте (Румыния, 2017)[11].

Участвовал в многочисленных международных научных мероприятиях ‒ конференциях, симпозиумах, конгрессах[12].

Научная деятельность

Основные области научных интересов — грамматика, стилистика, общее и сопоставительное языкознание, глагол, корреляции между славянскими языками, особенно близко-родственными, поэтика, лингвистика и стилистика Иво Андрича (лауреата Нобелевской премии), Бранко Чопича и Блаже Конеского.

Является членом двух комиссий Междуранодного комитета славистов: Комиссия по словообразованию [13] и Комиссия по стилистике [14] . В рамках их деятельности организовал в Граце (вместе с Арно Вонишем) две конференции: Словообразование и интернет (с 22 по 25 марта 2016 г.)[15], Взаимодействие интернета и стилистики, интернета и стилей (с 16-го по 18 апреля 2015 г.)[16] и одну в Банялуке (Босния и Герцеговина): Мультимедиальная стилистика (вместе с Даниэлом Дойчиновичем, Гораном Милашиным и Арном Вонишем; с 18-го по 20 мая 2017 г.)[17].

Он выдвинул и закончил ряд международных научных проектов, среди которых выделяются:

  • Различия между боснийским/бошняцким, сербским и хорватским языками (Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen, FWF-Projekt, P19158-G03, 2006-2010)[18]
  • Die vergleichende Analyse der semantisch-derivativen Kategorie der Aktionsarten in den slawischen Sprachen Studium porównawcze nad kategorią semantyczno-słowotwórczą Aktionarten w językach slowiańskich (Ministerium Nauki i Szkolnictwa Wyższego, N104012 31/0898) 2006—2009[19]

В рамках первого проекта разработал:

  1. Гралис-Корпус (Gralis-Korpus) — параллельный корпус для изучения сербского, хорватского и боснийского/бошняцкого языков[20],
  1. Акцентаријум (Akzentarium) — программа по изучению ударения этих языков[21],
  1. Лексикаријум (Lexikarium) — корпусно-ориентированный онлайн словарь немецко-сербский/хорватский/бошняцкий-боснийский[22],
  1. МорфоГенератор (MorphoGenerator) — программа для автоматической морфологической разметки словоформ и для порождения парадигм[23],
  2. Анкетариум (Anketarium) — программа для онлайн-опросов (с оболочкой на сербском, хорватском и боснийской/бошняцком, русском, словенском и немецком языках)[24].

В 2000 г. начал интернет-проект Лингвистический славистический портал Университета Грац ГРАЛИС[25] , который в настоящее время возглавляет.

Под его руководством продолжаются четыре научно-исследовательских проекта:

  • Andrić-Initiative: Иво Андрич в европейском контексте (Грац: 2007—)[26],
  • Лирический, юмористический и сатиристический мир Бранко Чопича (Грац — Бањалука: 2011—)[27],
  • Моно- и мультилингвальный электронный корпус македонского языка (Грац — Скопье: 2009—2016)[28],
  • Гралис-Лексикариум [Сербско-хорватско-бошняцко-черногорско-немецкий Gralis-Lexikarium](2008—)[29].

Написал более 500 научных работ, перевел несколько книг (см. Publikationen UNIGRAZonline[30], Publikationen GraLiS[31], Publikationen Liste[32]). Опубликовал ряд книг в Австрии, Боснии и Герцеговине, Хорватии, Германии, Польше, России и Сербии. Статьи печатались во всех славянских странах на нескольких языках (больше всего на сербском, русском, немецком и македонском)[33].

В 2000 году основал славистический лингвистический портал Gralis, на котором создал ряд одноязычных и многоязычных корпусов (Gralis-Korpus), а также несколько онлайн-программ для изучения славянских языков.

Основные работы

А) Монографии (книги, отдельные издания)

Написал 28 монографий в области грамматики, стилистики, корпусной лингвистики, литературоведения и др.[39], в том числе:

  1. Korelaciona morfologija srpskog, hrvatskog i bošnjačkog jezika: Imenice. Konstrukcijsko izdanje. — Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2016. — 408 S.
  2. Интернет-стилистика: Монография. — М.: Флинта — Наука, 2015. — 238 с. — (Научные дискуссии).
  3. Дискурс и стиль: теоретические и практические аспекты : колл. монография / Под ред. Г. Я Солганик, Н. И. Клушиной, Н. В. Смирново. — М.: Флинта — Наука, 2014. — 268 с.
  4. Корреляционная грамматика сербского, хорватского и бошняцкого языков: Часть I: Фонетика — Фонология — Просодия. — Москва: Языки славянской культуры, 2011. — 640 с.
  5. Andrić-Initiative: Ivo Andrić im Europäischen Kontext. — Graz: Konzeption, Tätigkeit, Ergebnise, 2010. — 117 S.
  6. Das linguistische Slawistik-Portal der Karl-Franzens-Universität Graz (2000—2010). — Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2010. — 74 S.
  7. Korrelative Grammatik des Bosni(aki)schen, Kroatischen und Serbischen. Teil 1: Phonetik — Phonologie — Prosodie|место=Münster: LIT, 2009. 545 S. (Slawische Sprachkorrelationen, Bd. 4)
  8. Способы глагольного действия в сербском, хорватском и бошняцком языках. — Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego, 2009. — 118 с.
  9. Трансакционал русского и сербского/хорватского/бошняцкого языков. — Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego, 2009. — 264 S.
  10. Der Nobelpreisträger Ivo Andrić in Graz — Nobelovac Ivo Andrić u Gracu. — Graz/Grac — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Beogradska knjiga, 2008. — 634 S.
  11. Izazovi Branka Tošovića // Kolekcija Odgovori, knj. 69. Razgovor vodio Miloš Jevtić. Drugo, dopunjeno izdanje. — Beograd: Beogradska knjiga, 2007. — 292 S.
  12. Экспрессивный синтаксис глагола русского и сербского/хорватского языков. — М.: Языки славянской культуры, 2006. — 560 с.
  13. Sintaksa savremenoga srpskog jezika: Prosta rečenica. — Beograd — Novi Sad: Institut za srpski jezik SANU — Beogradska knjiga — Matica srpska, 2005. — 1065 S.
  14. Komunikativna perspektiva rečenice // Sintaksa savremenoga srpskog jezika: Prosta rečenica: U redakciji akademika Milke Ivić. — Beograd — Novi Sad: Institut za srpski jezik SANU — Beogradska knjiga — Matica srpska, 2005. — S. 1061—1106.
  15. Ujak / Onkel. — Beograd: Beogradska knjiga, 2003. — 321 S.
  16. Funkcionalni stilovi / Die funktionalen Stile. Beograd: Beogradska knjiga, 2002. 580 s.
  17. Funkcionalni stilovi. Funktionale Stile. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2002. 504 s.
  18. Korelaciona sintaksa. Projektional. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2001. 456 s.
  19. Izazovi Branka Tošovića: Razgovor vodio Miloš Jevtić. Beograd — Valjevo: Beogradska knjiga — Kej, 2000. 202 s.
  20. Глагольный категориал. — Opole — Graz: Uniwersytet Opolski, Universität Graz, 1998. — 122 с.
  21. Stilistika glagola / Stilistik der Verben. — Wuppertal: Lindenblatt, 1995. — 539 S.
  22. Srpskorhvatski jezik: Kurs serbsko-chorwackiego z gramatyką i wyborem tekstów. — Gdansk: Uniwersytet Gdański, 1992. — 196 S.
  23. Funkcionalni stilovi. — Sarajevo: Svjetlost, 1988. — 312 S.
  24. Ruska gramatika u poređenju sa srpskohrvatskom. — Sarajevo: Svjetlost, 1988. — 427 S.

Б) Сборники

Опубликовал 44 сборника по языкознанию и литературоведению,[41] в том числе:

  1. Andrićeva Gospođica. Andrićs Fräulein / Branko Tošović (Ur./Hg.). Graz — Beograd — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske — Svet knjige — nmlibris, 2017. — 792 s./S. (Andrić-Intiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext — Ivo Andrić u evropskom kontekstu, tom 10)
  2. Ćopićeva poetika prostora / Ćopićs Poetik des Raumes. Graz — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, 2017. — 310 s./S. (Ćopić-Projekt — Ćopićev projekat, knj. 6)
  3. Andrićevi Znakovi. Andrićs Zeichen / Branko Tošović (Ur./Hg.). Graz — Beograd — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske — Svet knjige — nmlibris, 2016. 812 s./S. (Andrić-Intiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext — Ivo Andrić u evropskom kontekstu, tom 9)
  4. Djetinjstvo, mladost i starost u Ćopićevom stvaralaštvu / Kindheit, Jugend und Alter im Werk von Branko Ćopić. Graz — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, 2016. 292 s./S. (Ćopić-Projekt — Ćopićev projekat, knj. 5)
  5. Interaktion von Internet und Stilistik, Internet und Stil. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Kommission für Stilistik beim Internationelen Slawistenkomitee, 2016. 304 S.
  6. Das Leben der Jugendlichen im Internet. Sprachliche, literarische, kulturelle und gesellschaftliche Aspekte. Hamburg: Verlag Dr. Kovač, 2016. 202 S. (Neue slawistische Horizonte, Bd. 4)
  7. Wortbildung und Internet — Словообразование и интернет — Tvorba riječi i Internet. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Kommission für Wortbildung beim Internationalen Slawistenkomitee, 2016. 525 S.
  8. Ranko Risojević. Der bosnische Scharfrichter / Arno Wonisch. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2015. 245 S. (Tošović, Branko; Wonisch, Arno (Hg.) Slawische Narrationen. Bd 1.) Original: Ranko Risojević. Bosanski dželat.
  9. Andrićeva Avlija. Andrićs Hof / Branko Tošović (Ur./Hg.). Graz — Beograd — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske — Svet knjige — nmlibris, 2015. 1014 s./S. (Andrić-Intiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext — Ivo Andrić u evropskom kontekstu, tom 8)
  10. Žena — muškarac: dva svijeta, dva motiva, dva izraza u djelima Branka Ćopića / Frau — Mann: zwei Welten, zwei Motive, zwei Ausdrucksarten in den Werken von Branko Ćopić. Graz — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, 2015. 373 s./S. (Ćopić-Projekt — Ćopićev projekat, knj. 4)
  11. [http://www-gewi.uni-graz.at/gralis-alt/GraLiS_TB/Bibliographie/pdf/Tosovic_Koneski_Parallele-Paraleli_2015.pdf Blaže Koneski / Блаже Конески: Parallelen / Параллели. 2015.[34]
  12. Paradoxa in den slawischen Sprachen, Literaturen und Kulturen. Hamburg: Verlag Dr. Kovač, 2015. 139 S. (Neue slawistische Horizonte, Bd. 3)
  13. Andrićeva Hronika. Andrićs Chronik / Branko Tošović (Ur./Hg.). Graz — Banjaluka — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske — Svet knjige — nmlibris, 2014. 1077 s./S. (Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext — Ivo Andrić u evropskom kontekstu, knj. 7)
  14. Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру / Modellierung der Realität mittels Humor und Satire bei Branko Ćopić. Graz — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, 2014. 520 s./S. (Ćopić-Projekt — Ćopićev projekat, knj. 3)
  15. Slawistisches zu Sprache, Literatur und Kultur. Hamburg: Verlag Dr. Kovač, 2014. Band 2 — 308 S. (Neue slawistische Horizonte, Bd.2)
  16. Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/5: 2005—2012. Graz — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Beogradska knjiga, 2013. 588 s.
  17. Andrićeva ćuprija. Andrićs Brücke / Branko Tošović (Ur./Hg.). Grac — Beograd — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Beogradska knjiga — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske — Svet knjige, 2013. 1043 s./s. (Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext — Ivo Andrić u evropskom kontekstu, knj. 6)
  18. Lyrische Welterfahrung in den Werken von Branko Ćopić / Lirski doživljaj svijeta u Ćopićevim djelima. Graz — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, 2013. 423 S./s. (Ćopić-Projekt — Ćopićev projekat, knj. 2)
  19. Поетиката, стилистиката и лингвистиката на текстовите од Блаже Конески во корпусот Гралис / Poetik, Stilistik und Linguistik der Texte von Blaže Koneski im Gralis-Korpus. Грац — Скопје / Graz — Skopje: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Филолошки факултет «Блаже Конески» во Скопје — Институт за македонски јазик «Крсте Мисирков» во Скопје, 2013. 246 S./с.
  20. Wort — Text — Stil. Hamburg: Verlag Dr. Kovač, 2013. Bd. 1 — 222 S. (Neue slawistische Horizonte)
  21. Hrvatski pogledi na odnose između hrvatskoga, srpskoga i bosanskoga/bošnjačkoga jezika / Die kroatische Sichtweise des Verhältnisses zwischen dem Kroatischen, Serbischen und Bosnischen/Bosniakischen. Svezak 2 / Band 2. Graz — Zagreb: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Izvori, 2012. 632 s./S.
  22. Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/4: 1990—2004. Graz — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Beogradska knjiga, 2012. 637 s./S.
  23. Ivo Andrić — Literat und Diplomat im Schatten zweier Weltkriege (1925—1941) — Ivo Andrić — književnik i diplomata u sjeni dvaju svjetskih ratova (1925—1941). Graz — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Beogradska knjiga, 2012. 606 S./s. (Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext — Ivo Andrić u evropskom kontekstu, knj. 5)
  24. Poetika, stilistika i lingvistika pripovijedanja Branka Ćopića / Poetik, Stilistik und Linguistik der Erzählens von Branko Ćopić. Graz — Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, 2012. 389 s./S. (Ćopić-Projekt — Ćopićev projekat, knj. 1)
  25. Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/3. Graz — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Beogradska knjiga, 2011. 803 s./S.
  26. Die k. u. k. Periode in Leben und Schaffen von Ivo Andrić (1892—1922). Austrougarski period u životu i djelu Iva Andrića (1892—1922). Graz — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Beogradska knjiga, 2011. 761 s./S. (Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext — Ivo Andrić u evropskom kontekstu, knj. 4)
  27. Hrvatski pogledi na odnose između hrvatskoga, srpskoga i bosanskoga/bošnjačkoga jezika / Die kroatische Sichtweise der Verhältnisses zwischen dem Kroatischen, Serbischen und Bosnischen/Bosniakischen. Svezak 1 / Band 1. Graz — Zagreb: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Izvori, 2010. Svezak 1. 439 s./S.
  28. Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/1 / Tošović, Branko; Wonisch, Arno. Graz — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Beogradska knjiga, 2010. 737 s./S.
  29. Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/2. Graz — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Beogradska knjiga, 2010. 535 s./S.
  30. Das Grazer Opus von Ivo Andrić (1923—1924) / Grački opus Iva Andrića (1923—1924). — Graz/Grac — Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz — Beogradska knjiga, 2010. 535 S./s. (Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext — Ivo Andrić u evropskom kontekstu, knj. 3)
  31. Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen: Grammatik / Branko Tošović (Hg.). Wien, Münster, Berlin: LitVerlag, 2010. 546 S. (Slawische Sprachkorrelationen, Bd. 3)
  32. Bošnjački pogledi na odnose između bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika. Die bosniakische Sichtweise der Unterschiede zwischen dem Bosnischen, Kroatischen und Serbischen. Graz — Sarajevo: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Institut za jezik, 2009 s./S. 481.
  33. Ivo Andrić: Graz — Österreich — Europa (Grac — Austrija — Evropa). Graz/Grac. Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Beogradska knjiga, 2009. 2, 286 S./s. (Andrić-Initiative: Ivo Andrić im europäischen Kontext — Ivo Andrić u evropskom kontekstu, knj. 2)
  34. Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen: Lexik — Wortbildung — Phraseologie / Branko Tošović (Hg.). Wien, Münster, Berlin: LitVerlag, 2009. 513 S. (Slawische Sprachkorrelationen, Bd. 2)
  35. Die grammatischen Korrelationen: Grazer Linguistische Slawistentage (GraLiS-1999). Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 1999. 348 S.
  36. Mama, neću u podrum: Pripr. Razija Lagumdžija. Sarajevo: Veselin Masleša, Prva dječija ambasada, 1992. 110 s.
  37. Славяно-славянские и славяно-финно-угорские сопоставления / Slovensko-slovenska i slovensko-ugrofinska poređenja. Slavica Tartuensia 3 — вып. 932. Тарту: Тартуский гос. ун-т, 1991. 206 с. (Ученые записки Тартуского гос. ун-та)
  38. Jezik i stil sredstava informisanja. Sarajevo: Društvo za primijenjenu lingvistiku BiH, Filozofski fakultet, Institut za jezik, Odsjek za žurnalistiku FPN, Udruženje novinara BiH, Svjetlost, 1991. 165 s.
  39. Funkcionisanje jezika u višenacionalnim zemljama. Sarajevo — Moskva: Filozofski fakultet, Institut za jezik, Institut za proučavanje nacionalnih odnosa, Naučni savjet «Jezik i društvo» Odjeljenja za knj. i jezik AN SSSR, Inst. za lingvistiku AN SSSR, Inst. za ruski j. AN SSSR, 1990. 230 s.
  40. Славянские литературные языки и историография славяноведения. Slavica Tartuensia 2. Тарту: 1988. 205 с. (Ученые записки Тартуского гос. ун-та)

В) Журналы

Редактировал журналы Slavist [42] и Prizma [43] (которые создал в Сараево в 1989 году; их публикация была прервана из-за войны в 1992 г.).

Он является членом издательского совета журнала Stylistika [Stylistika] Польской академии наук (1995 -), [44] Славистика Славянского общества Сербии (2005 -) [45] и Philological Studies, 2010 -) [46]. Он был членом издательского совета журнала Стиль (Белград) с 2002 по 2007 год.

Г) Серии

Является основателем и редактором нескольких научных серий:

  • Slawische Sprachokorrelationen (LitVerlag, Minster, 2008 -), [47]
  • Andrić-Initiative (Институт славистики Университета им. Карла и Франца в Граце - Белградская книга, 2008 -), [48]
  • Copic-Project (Институт славистики Университета им. Карла и Франца в Граце - Национальная и университетская библиотека Республики Сербской, 2012 -), [49]
  • Neue slawistische Horizonte (д-р Ковач, Гамбург, 2011–2016), [50]
  • Slawische Narrationen (Институт славистики Университета им. Карла и Франца в Граце, 2015 - 51).

Д) Переводы

Перевел с русского на сербский следующие произведения[35]:

  • Тынянов, Ю. Н. Проблемы стихотворной речи. (Tinjanov, J. N. Semantika stiha. Veselin Masleša; 1990; вместе с Назифом Кустурицей);
  • Будагов, Р. А. Что такое развитие и совершенствование языка? (Budagov, R. A. Razvitak i usavršavanje jezika. Svjetlost; Sarajevo; 1981; 264 s.);
  • Белый квадрат — сборник стихов русских поэтов-верлибристов (Bijeli kvadrat. Odjek. Sarajevo: 1–15. mart 1990; br. 5).

Разное

Два раза был заведующим Кафедры славянских языков и литератур [36] философского факультета в Сараеве и один раз директором Института славистики Университета в Граце. В качестве представителя Югославии был членом Президиума международной организации МАПРЯЛ [37] (1991-1994), председателем Славистического общества БиГ и председателем Общества прикладной лингвистики БиГ.

В 2006 г. получил благодарственное письмо Опольского университета (Польша) по поводу 50-летия этого университета, в 2008 г. избран почетным членом Славянского общества Сербии за вклад в изучение славистики в мире и результаты в изучении словенских языков [38], в 2016 г. награжден почетной грамотой факультета журналистики МГУ [39] и Стилистической комиссии Международного комитета славистов за большой вклад в развитие стилистики [40].

Примечания

  1. http://iml.belcentre.by/tosovic-branko-tosovic-branko (белор.)
  2. Druga gimnazija Sarajevo. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 5 февраля 2020 года.
  3. Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 29 февраля 2020 года.
  4. Universität Graz. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 20 ноября 2021 года.
  5. O. Univ.-Prof. Dr. Branko Tošović. Lehrveranstaltungen (http://www-gewi.uni-graz.at/gralis/Educarium/Tosovic_Lehrveranstaltungen.html Архивная копия от 31 января 2020 на Wayback Machine)
  6. Universität Mannheim | Universität Mannheim. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 2 августа 2019 года.
  7. Naslovnica. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 28 февраля 2020 года.
  8. Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 14 февраля 2020 года.
  9. Odsjek za južnoslavenske jezike i književnosti | Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 21 февраля 2020 года.
  10. Institut für Slavistik - Institut. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 28 февраля 2020 года.
  11. O. Univ. Prof. Dr. Branko Tošović. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 31 января 2020 года.
  12. Полный обзор выступления, начиная с 1996 г.
  13. Архивированная копия. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 4 октября 2019 года.
  14. Источник. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 3 января 2020 года.
  15. Kommission für Wortbildung beim Internationalen Slawistenkomitee • Комиссия по словообразованию Международного комитета славистов • Komisija za tvorbu riječi Međunarodnog slav... Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 23 сентября 2017 года.
  16. Kommission für Stilistik beim Internationalen Slawistenkomitee • Комиссия по стилистике Международного комитета славистов • Komisija za stilistiku Međunarodnog slavističkog ko... Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 23 сентября 2017 года.
  17. Комисија за стилистику Међународног славистичког комитета • Komisija za stilistiku Međunarodnog slavističkog komiteta • Комиссия по стилистике Международного комитета слависто... Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 23 сентября 2017 года.
  18. http://www-gewi.uni-graz.at/gralis/projektarium/BKS-Projekt/index.html Архивная копия от 10 января 2019 на Wayback Machine.
  19. Die vergleichende Analyse der semantisch-derivativen Kategorie der Aktionsarten in den slawischen Sprachen / Studium porównawcze nad kategorią semantyczno-słowotwórczą Aktionarten w językach slowiańskich Архивная копия от 10 января 2019 на Wayback Machine (Ministerium Nauki i Szkolnictwa Wyższego, N104012 31/0898, 2006-2009; gemeinsam mit Jadwiga Stawnicka). Abgerufen am 3. Januar 2020.
  20. Gralis-Korpus (Gralis-Korpus) Архивная копия от 7 января 2019 на Wayback Machine.
  21. Akzentarium sch Архивная копия от 10 января 2019 на Wayback Machine.
  22. Lexikarium Архивная копия от 7 декабря 2018 на Wayback Machine.
  23. MorphoGenerator Архивная копия от 1 октября 2017 на Wayback Machine.
  24. GRALIS Anketarium. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 3 января 2020 года.
  25. Das linguistische Slawistik-Portal der Karl-Franzens-Universität Graz. Дата обращения: 21 октября 2017. Архивировано из оригинала 21 августа 2017 года.
  26. Andrić-Initiative. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 25 декабря 2018 года.
  27. „Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić“. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 10 января 2019 года.
  28. „Mono- und multilinguales elektronisches Korpus der mazedonischen Sprache“. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 12 августа 2017 года.
  29. Gralis–Online–Projekte. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано из оригинала 26 февраля 2020 года.
  30. Forschungsportal - UNIGRAZonline - Karl-Franzens-Universität Graz. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 28 февраля 2020 года.
  31. O. Univ. Prof. Dr. Branko Tošović. Дата обращения: 21 октября 2017. Архивировано из оригинала 25 декабря 2018 года.
  32. Publikationen Liste - Tosovic, Branko, Em.o.Univ.-Prof. Mag. Dr.phil. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 28 февраля 2020 года.
  33. O. Univ.-Prof. Dr. Branko Tošović. Bibliographie Архивная копия от 25 декабря 2018 на Wayback Machine.
  34. Tošović, Branko; (Hg./ur.). Blaže Koneski / Блаже Конески: Parallelen / Параллели. Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2015. 359 S./с.]
  35. Publikationen Liste - Tosovic, Branko, Em.o.Univ.-Prof. Mag. Dr.phil. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 28 февраля 2020 года.
  36. Oglasna ploča. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 29 февраля 2020 года.
  37. МАПРЯЛ. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 28 марта 2020 года.
  38. http://slavistickodrustvo.org.rs/recognitions-and их- носители /
  39. Официальный сайт. Дата обращения: 1 марта 2020. Архивировано 25 апреля 2021 года.
  40. https: // www.stylistic-mks.com/

Ссылки

Эта страница в последний раз была отредактирована 13 декабря 2023 в 13:13.
Как только страница обновилась в Википедии она обновляется в Вики 2.
Обычно почти сразу, изредка в течении часа.
Основа этой страницы находится в Википедии. Текст доступен по лицензии CC BY-SA 3.0 Unported License. Нетекстовые медиаданные доступны под собственными лицензиями. Wikipedia® — зарегистрированный товарный знак организации Wikimedia Foundation, Inc. WIKI 2 является независимой компанией и не аффилирована с Фондом Викимедиа (Wikimedia Foundation).